Special Feature

Brza pretraga ponude

11

Recent News
Valuta Evro PDF Štampa El. pošta
01. Januara 2002. u opticaj su ušle NOVČANICE I KOVANICE EVRA – ostvaruje se konačno uvođenje jedinstvene evropske valute 12 zemalja članica Evropske valutne unije. Oko 300 miliona Evropljana ima zajednički novac.

Jedinstveni evropski novac dolazi u sedam apoena novčanica, u vrednostima od 5, 10, 20, 50, 100, 200 i 500 evra. Novčanice su potpuno iste u svim zemljama Evropske unije.
Jedan evro deli se na 100 centi.

Tako od osam apoena kovanica dva glase na euro – i to 1 i 2 evra, a ostali na cente: 1, 2, 5, 10, 20 i 50 centi.

Kovanice imaju u svim zemljama isto lice, no naličje je dizajnirano u svakoj zemlji drugačije. Bez obzira na to iz koje zemlje potiču, odnosno kako im izgleda naličje, sve kovanice eura vrede u svim zemljama EMU.

Kovanica od 1 EUR je promera 23,25 mm, debljine 2,125 mm i mase 7,50 g


Grafički simbol zajedničke evropske valute “ €” izveden je iz grčkog slova epsilon i označava prvo slovo reči Evropa, a dve usporedne linije trebale bi simbolizirati stabilnost jedinstvenoga evropskog novca. Logotip evra je žute boje, na plavoj pozadini. Službena i međunarodno standardizirana kratica za evro je EUR.

Novčanica od 5 eura je prvi apoen koji je pušten u opticaj. Pošto je ovaj apoen najviše izložen habanju, njegova trajnost je poboljšana primenom specijalnih premaza. Pri uvođenju nove serije novčanica stara serija ostaje u upotrebi tako da će jedno vreme obe serije cirkulisati paralelno kao sredstvo plaćanja. Povlačenje iz upotrebe novčanica iz određene serije će biti najavljeno unapred. Novčanice iz prve serije će uvek zadržati svoju vrednost: one se mogu zameniti na neograničeno vreme na Eurosistema NCB.

Novčanice evra na sebi nose oznake države, tj. banke koje ju je izdala. Oznaka države se krije u slovu kojim počinje serijski broj novčanica i svaka zemlja ima svoje slovo. U Evropskoj središnjoj banci su malo sakrili taj podatak, pa su i oznake učinili kompliciranima. Naime, sve evropske zemlje koje su od početka preuzele evro, složene su po abecednom redu (po lokalnom nazivu države) i onda im se dodeljuje po jedno slovo – počevši od posljednjeg slova abecede.


Tako je Belgija na prvom mestu liste država i ona je dobila slovo Z, dok je zadnja po abecedi, Velika Britanija dobila slovo J. Slovenija i ostale zemlje koje su kasnije uvele evro, dobile su slova od H na niže.

Također, kontrolni broj (checksum) odnosno zbroj svih znamenki uvek mora biti isti za određenu zemlju.
Npr. za novčanicu sa serijskim brojem S 08309624371 to izgleda ovako:

0 + 8 + 3 + 0 + 9 + 6 + 2 + 4 + 3 + 7 + 1 = 43
4 + 3 = 7 (kontrolni broj za Italiju).
Isti broj se dobije i kao ostatak pri deljenju serijskog broja sa 9.
Zato uzastopne novčanice nemaju uzastopne serijske brojeve, već se serijski brojevi povećavaju za 9.

Slovo

Zemlja

Kont. broj

Z

Belgija

9

Y

Grčka

1

X

Nemačka

2

W*

Danska

3

V

Španija

4

U

Francuska

5

T

Irska

6

S

Italija

7

R**

Luksemburg

8

Q

ne koristi se

 
P

Holandija

1

O

ne koristi se

 
N

Austrija

3

M

Portugal

4

L

Finska

5

K*

Švedska

6

J*

Velika Britanija

7

I

ne koristi se

 
H

Slovenija

9

G

Cipar

1

F

Malta

2

E

Slovačka

3

D

Estonija

4

C

   
B

   
A

   
* Danska, Švedska i Velika Britanija ne koriste evro, ali imaju rezervirane oznake
** Luksemburg koristi, ali ne izdaje novčanice evra

Na euro novčanicama mogućeje razlikovati 3 različita potpisa:

Prvi potpisnik (1) je Wim Duisenberg, Holandija, koji je bio prvi predsednik Europske Centralne Banke (ECB), do 1 novembra 2003.

Drugi potpisnik (2) je Jean-Claude Trichet, Francuska, koji je bio predsednik ECB do 1 novembra 2011

Treći potpisnik (3) je Mario Draghi, Italija, sadašnji predsednik ECB.

Evropske novčanice imaju višestruku zaštitu od krivotvorenja. Papir za novčanice napravljen je od pamučnih niti u posebnom tkanju. U papir su ugrađene i fluorescentne niti i vodeni znak. Svaka novčanica pored ostalog ima sigurnosnu nit i metaliziranu foliju na koju je aplicirana optički varijabilna slika.

Elementi novčanica tiskani su reljefno, što pomaže i osobama sa slabim vidom. Sve to ne može se reproducirati ni najsavremenijim kopirnim uređajima. Novčanice imaju ugrađena i sigurnosna obilježja čitljiva uređajima za rukovanje novcem, što olakšava brzu provjeru autentičnosti.

Slikovno reproduciranje novčanica dopušteno je samo pod uvjetom da je prikaz najmanje 25 % veći ili manji od originala, odnosno samo ukoliko reprodicirani primerak sigurno ne može dovesti do zabune da se radi o pravom novcu.

Austrijski umetnik Robert Kalina, dizajner pri Austrijskoj centralnoj banci, pobedio je na konkursu za evro novčanice. Dizajn je inspirisan temom "doba i stilovi Evrope" i novčanice u vremenskom nizu prikazuju arhitektonske stilove i elemente sedam razdoblja evropske kulturne istorije.



Postoji sedam Evro novčanica, sve su različite veličine i boje.

  •  5 evra
  • 10 evra, na njoj je predstavljen stil romanike
  • 20 evra, na njoj je predstavljen stil gotike
  • 50 evra, na njoj je predstavljen stil baroka
  • 100 evra, na njoj je predstavljen stil rokokoa
  • 200 evra, na njoj je predstavljen moderni stil gradnje  
  • 500 evra, na njoj je predstavljena savremena evropska arhitektura

Prozori i portali prednje strane svake novčanice simboliziraju duh otvorenosti i saradnje u Evropi. Mostovi s druge strane novčanice su metafora bliske saradnje i komunikacije između naroda Evrope i između Evrope i ostatka sveta.

Zanimljivo je da su svi crteži izmišljeni, jer ovi elementi ne postoje, te je na taj način sačuvana neutralnost i ravnopravnost članica Evropske unije.

Evro kovanice su sa lica iste za sve države, dok su naličja različita od države do države.Sve države u EU nemaju sve kovanice. Tako npr. Finska nema kovanice od 1 i 2 centa. Zapravo se kovanice Finske ne upotrebljavaju u prometu, ali se kuju i prodaju za numizmatičko tržište. Kovanica od 2 € se u nekim zemljama s vremena na vreme kuje sa promenjenom pozadinom. Tako je npr. Austrija 2005 godine obeležila 50 godina Državnog ugovora iz 1955 godine sa specijalnim izdanjem, koje polako nestaje iz opticaja i postaje numizmatički vredna kovanica. Također Španija, Nemačka, Slovenija i Grčka izdaju 2 € kovanicu sa promenjenom pozadinom. Kovanice postoje u sledećim apoenima:

Osim gore navedenih država evro kovanice se prave i u Vatikanu, San Marinu i Monaku, ali kovanice tih zemalja je gotovo nemoguće naći u opticaju jer se prodaju samo u specijaliziranim trgovinama.

 

Konverter valuta


Vaša porudžbina

Vaša korpa:
0 Proizvodi Ukupno: 0.00 RSD

0 Proizvod
0.00 RSD



Vremenska prognoza